Najbolji herbalisti sveta – De Forest Klinton Džervis
U mom kraju borovina se nabavlja za podove, kesten za drvenariju, jelovina za poprečne grede, a kedar za šindru. Da bismo izgradili ,kuću, od svog tela i da bismo ga čuvali, moramo da zapamtimo da glavnu ulogu u njoj igraju stalno prisutni mineralni sastojci. U tom pogedu ljudsko telo predstavlja jedno od čuda prirode: osim zlata i srebra u njemu ima praktično svih mineralnih sastojaka – isticao je američki lekar dr De Forest Klinton Džervis, koji je tokom svoje dugogodišnje prakse proučavao, zapisivao i proveravao narodnu medicinu Vermonta (Zelene planine), jedne od saveznih država SAD.De Forest Džervis je rođen 1881. godine u Pletsburgu, država Njujork, u petoj generaciji familije iz Vermonta. Medicinski fakultet završio je 1904. godine.
Bio je oženjen sa Perl Makomber, a njihova jedina ćerka Silvija Džervis Smit magistrirala je 1936. psihologiju i latinski jezik na Univerzitetu u Vermontu. Bila je pod velikim uticajem svog oca i njemu je pripisivala zasluge za dug i zdrav život (živela je 95 godina). Često je govorila kako su „tatine knjige Narodna medicina i Artritis i narodna medicina“, veoma popularne i prevedene na nekoliko stranih jezika, „bile prethodnica njegovim teorijama o sveobuhvatnoj koristi tradicionalne medicine i prepoznavanju potencijalnih vrednosti domaćih recepata, posebno kombinacije meda i jabukovog sirćeta“.
Silvija je i svoju ljubav prema muzici, koju je i predavala, dugovala svom ocu, koji je svirao čelo i dvadeset i dve godine vodio dečji orkestar.
Drugi hobi dr Džervisa bio je pravljenje nakita.
Njegova knjiga Narodna medicina: Vodič za dobro zdravlje doktora iz Vermonta, iz 1958, bila je dve godine na listi bestselera Njujork tajmsa, a do sada je prodato više od milion primeraka.
Moderna nauka ponovo je počela da proučava njegove tvrdnje o blagotvornom dejstvu jabukovog sirćeta, posebno u vezi sa dijabetesom, mršavljenjem i otpornosti na insulin.Dr Džervis je umro 1966. godine u staračkom domu u Beriju, u 86. godini, od posledica hronične bubrežne infekcije udružene sa cerebralnom trombozom i arteriosklerozom. Posle njegove smrti, njegova ordinacija je rasklopljena i preneta u vermontski Šelburn muzej, gde je rekonstruisana i još uvek izložena, kao primer doktorske ordinacije iz malog grada.
Tradicija Vermonta
– Narodna medicina ima vrlo jednostavno pravilo da zadovolji telesne potrebe za mineralima: svakoga dana, jednom ili više puta (zavisno od duhovnog i fizičkog napora), valja uzeti sa čašom vode, dve kašičice meda i dve kašičice jabukovog sirćeta. Ta mešavina ima ukus sličan jabukovači – govorio je dr Džervis, i često dodavao da „ljudsko telo radi na minimumu onoga što mu je potrebno“.
Narodna tradicija lečenja, očuvanja zdravlja i životne snage pod vermontskim uslovima života, koristi veoma stare fiziološke i biohemijske zakone. Međutim, napominjao je dr Džervis, prilikom ispitivanja narodne medicine, vradžbine moramo jasno razdvojiti od onoga što je zaista korisno.
– Svi stari recepti ne nanose nikakvu štetu, čak i kada nemaju efekta, što znači da su bezbedni – napominjao je.
Za dobro zdravlje i dug život narod Vermonta primenjivao je razna prirodna sredstva, kao što su med, alge, ricinusovo ulje, rastvor joda, jabukovo sirće.
De Forest Džervis je bio i urednik narodne medicine u časopisu Medicinski svet, član Akademije za oftalmologiju i otorinolaringologiju, član Američkog udruženja lekara i drugih lekarskih udruženja, ali tokom cele svoje karijere kod njega je preovladavao interes za narodnu medicinu.
– Ako želite da naučite više, idite do košnica, živine, do mačaka, pasa, koza, kanadskih kuna, do krava, bikova i teladi, konja i dopustite im da vas nauče kako oni žive, pa ćete imati uvid u psihološku i biohemijsku medicinu kakva se ne uči na fakultetu iz medicinskih knjiga. Ovakva nauka, dokazana na životinjama, koja se usmeno prenosi sa generacije na generaciju, omogućila je žiteljima Vermonta da dugo žive, fizički i mentalno vitalni, da imaju dobro varenje, dobar vid i sluh i da izbegnu senilnost do poslednjeg dana – savetovao je dr Džervis.
Kiseli urin merilo zdravlja
Dr Džervis je smatrao da je prvo merilo zdravlja – mokraća.
– U narodnoj medicini Vermonta veruje se da bolest nastupa sa baznom reakcijom mokraće – napisao je.
On je od svojih pacijenata tražio da mere kiselost mokraće u odnosu na obroke, stresne situacije, hladnoću, toplu kupku, fizički umor, nazeb…
Tokom vremena, sastavio je spisak svih namirnica koje izazivaju baznu reakciju mokraće, a to je pre svega bilo žito u svim oblicima – kao hleb, kolači, keks, peciva.
– Važno otkriće u vezi sa hranom bilo je da med ne dovodi do bazne reakcije urina, dok sve druge vrste šećera to čine, bilo da su u pitanju žuti šećer ili javorov sirup – ističe dr Džervis, i dodaje da je bol takođe povezan sa baznom reakcijom mokraće.
Bol kod sinuzitisa olakšava se ako se na svaki sat pije čaša vode sa rastvorenom kašičicom jabukovog sirćeta, dok je za hronično zapaljenje zglobova potrebno piti četiri puta dveno čašu vode sa jednom kašičicom jabukovog sirćeta. Na taj način i mokraća ponovo postaje kisela, ali se to, ističe on, ne odnosi na druge kiseline ili obično sirće rastvoreno u vodi.
Krv u našem telu načini pun krug za 23 sekunde, a ako je dobro snabdevena kiselinom i kalijumom, otapa kalcijum nataložen na zidovima krvnih sudova. Svako ko želi da proživi zdravo, savetuje dr Džervis, mora da nauči da održava ravnotežu između kalijuma i natrijuma iz kuhinjske soli. Veće unošenje soli izvlači kalijum iz ćelija, a čovek ne podnosi nedostatak ovog minerala, jer je neophodan za pravilan rad nervnog sistema.
– Verujem da će lekar u budućnosti biti učitelj koliko i onaj koji leči. Njegov stvarni posao biće da uči ljude kako da ostanu zdravi. Lekari će tada biti još više zaposleni, jer je mnogo teže sačuvati ljudima zdravlje nego im pomoći da savladaju bolest. Narodna medicina ima šta da ponudi svima koji se ne mire s tim da kroz nekoliko godina postanu fizički nemoćini, već radije vole sebe da vide kako će do poslednjeg dana biti snažni, delatni i pošteđeni bolesti – zaključio je dr D. K. Džervis u svojoj knjizi Tajne zelenih riznica prirode
Nema komentara:
Objavi komentar